Danas je Međunarodni dan Roma, teže se zapošljavaju i lakše diskriminišu

Prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji živi tek nešto više od 147.000 Roma, iako su procene Saveta Evrope da ih je barem četiri puta više. To potvrđuje i procena Stalne konferencije romskih udruženja Liga Roma, prema kojoj je u Srbiji najmanje 100.000 radno sposobnih Roma i Romkinja.

Kada se pogledaju podaci o njihovom položaju na tržištu rada, mada oni zvanični ni ne postoje, jasan je razlog zbog kojeg ogromna većina Roma izbegava da se izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Izloženi su predrasudama i diskriminaciji, pa i kada je reč o procesu traženja posla, Romi se najčešće odlučuju da kažu da pripadaju većinskom narodu.

Sa druge strane, zvanične državne institicije ne vode zvanične evidencije o stopi zaposlenosti lica po osnovu njihove nacionalne pripadnosti.

Povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma, Infostud je istraživao kakav je zaista njihov položaj na tržištu rada. Da li su oni zapravo jedna od najranjivijih i najteže zapošljivih grupa i kakve su javne politike države u borbi protiv toga?

Surova statistika

Podsetimo, relevantne državne institucije nemaju evidenciju o stopi nezaposlenosti Roma u Srbiji, odnosno njih Anketa o radnoj snazi ne prepoznaje kao posebnu kategoriju, kao što to ne radi ni sa jednom drugom nacionalnom manjinom. Ni Ministarstvo rada, ljudskih i manjinskih prava, baš kao ni Republički zavod za statistiku nemaju precizan podatak.

Sa druge strane, različita domaća i međunarodna istraživanja pokazuju da je stopa nezaposlenosti u ovoj manjini barem tri puta veća od one kojom je obuhvaćeno celokupno radno sposobno stanovništvo u Srbiji.

Tako se u zvaničnoj strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. kaže da se većina njih suočava sa siromaštvom, diskriminacijom i društvenom i ekonomskom isključenošću. U Strategiji se navodi da postoji veliki jaz između romskog i neromskog stanovništva.

Kada je tržište rada u pitanju, stopa nezaposlenosti se procenuje na iznad 30 odsto, a u posebno teškom položaju su Romkinje kao i mladi u romskoj populaciji.

– Romi uzrasta od 18 do 24 godine imaju skoro upola manje šanse da budu uključeni u tržište rada, obrazovanje ili na različite obuke. Tek 27 odsto njih u poređenju sa 58 odsto kod mladih koji nisu Romi, navodi se u zvaničnoj Strategiji.

Kada se gleda radnosposobno stanovništvo svih uzrasta, odnosno kategorija od 16 do 64 godine, šanse su gotovo iste. Dakle, opet je šansa Roma i Romkinja za budu zaposleni upola manja u poređenju sa onima koji nisu Romi.

Što je još gore, u ovom državnom dokumentu navodi se da se jaz u poslednjih 15 godina udvostručio, pa samo trećina Roma i Romkinja učestvuje na tržištu rada u Srbiji, dok je taj procenat 2011. bio oko 50 odsto.

Diskriminacija u zapošljavanju i kod privatnog poslodavaca i u javnom sektoru

Posebno je težak položaj Romkinja na tržištu rada. Istraživanje UNDP-a pokazuje da je devet od 10 mladih Romkinja isključeno sa tržišta rada, obrazovanja ili različitih obuka koje se organizuju u sklopu državne aktivne politike zapošljavanja.

Njihov težak položaj ogleda se često u sklapanju brakova i roditeljstvu u ranim godinama, a najčešće su ekonomski potpuno zavisne od muškaraca ili roditelja. Dve od tri nemaju svoj novac, ne rade i ne zarađuju, gotovo nikada nemaju neku imovinu na svoje ime.

Prema istraživanju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“, 34% Roma i Romkinja ističe da ih poslodavac ne zapošljava samo zbog toga što pripadaju tom narodu.

Dodatno, postoje velike predrasude i barijere u samoj fazi zapošljavanja zbog kojih oni i kada rade, najčešće obavljaju najmanje plaćene poslove i angažovani su na neformalnom tržištu rada.

– Oni se suočavaju sa najvećim barijerama prilikom zapošljavanja, četiri puta češće nego što je to na samom poslu, kaže se u istraživanju.

Diskriminacija, kaže se u ovom istraživanju, postoji i u privatnom i u javnom sektoru. Primera radi, Poverenik se obraćao tim povodom tokom prošle godine Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije, a po pritužbi polaznika programa „AA“ koji je bio predviđen za minimun 100 kandidata romske nacionalnosti u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.

Razlozi za otežano zapošljavanje

U pomenutoj državnoj strategiji navodi se da su pripadnici romske nacionalnosti suočavaju sa otežanim zapošljavanjem i pristupom tržištu rada iz sledećih razloga: nepovoljna obrazovna struktura, nedostatak radnog iskustva, znanja i veština, izražena diskriminacija, kao i nedovoljna motivisanost za uključivanje u formalno tržište rada.

Rezultati istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji“  iz 2023. pokazuju da većina učesnika istraživanja prepoznaje potrebu za boljom integracijom Roma. Sa druge strane, 52% ispitanika i dalje je mišljenja da Romi zapravo i ne žele da se zaposle.

Samo jedan odsto njih ima visoku stručnu spremu, dok je u opštoj populaciji to 23 odsto. Razlog visoke stope nezaposlenosti Roma je nepovoljna struktura privrede i nizak nivo konkurentnosti. Drugim rečima, zbog ranog napuštanja sistema obrazovanja, rada u neformalnom sektoru, niskih kvalifikacija i nedovoljno informisanosti o programima obuka i sticanja kvalifikacija, Romi uglavnom nisu konkurentni na tržištu rada. Zato je i veliki broj njih u kategoriji dugoročne nezaposlenosti, odnosno na evidenciji je Nacionalne službe za zapošljavanje dve, tri ili više godina.

Kao razlog prijave na evidenciju NSZ najčešće se navodi ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti, ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu ili dečiji dodatak.

Daleko manje je onih koji na ovaj način aktivno traže posao. Izveden je i zaključak da je poverenje pripadnika romske populacije u institucije veoma nisko, kao i to da nemaju visoka očekivanja u pogledu poboljšanja svog radnopravnog statusa.

Najčešća zanimanja Roma

Različita istraživanja pokazuju da najvećih broj zaposlenih Roma radi u neformalnom sektoru i na najniže plaćenim radnim mestima. Tako je istraživanje sprovedeno pre nekoliko godina pokazalo da je od onih koji aktivno rade, gotovo 60 odsto zaposleno kao čistači, pomoćni radnici ili sakupljači sekundarnih sirovina. Zanatlija ili vozača je tek oko 10 odsto, 6,9 odsto se bavi građevinskim poslovima, a oko 10 procenata poljoprivredom, koliko je i onih koji su zaposleni kao prodavci.

Izvor: Poslovi Infostud