Urbana legenda iz Niša: Voz duhova sa železničke stanice

Kažu da svakog 13. u mesecu, tačno u ponoć, sa stare železničke stanice u Nišu kreće voz koji nigde ne stiže.

Priča se da su prvi put prijave o “noćnom vozu” počele još sedamdesetih godina prošlog veka, kada su čuvari stanice prijavljivali da u ponoć čuju pištaljku lokomotive, zvuk otvaranja vrata vagona i korake — ali na peronu nije bilo nikoga. Na monitorima nije bio zabeležen nijedan polazak, niti je iko ulazio ili izlazio. Sve bi se završavalo za tačno 13 minuta.

Meštani iz naselja Crveni Krst tvrde da su nekoliko puta videli stari crni voz kako tiho klizi niz šine, bez svetla, bez vozača. Ljudi koji su “ušli” u taj voz, kako legenda kaže, više nikada nisu viđeni. Ili — bar se nisu vratili isti.

Jedan lokalni mit kaže da je voz povezan sa misterioznim nestankom grupe studenata iz osamdesetih koji su poslednji put viđeni kako snimaju dokumentarac o napuštenim delovima stanice. Njihove trake su pronađene — bez tona, ali sa čudnim šumovima i povremenim snimcima praznih hodnika obasjanih treperavim svetlima.

Oni koji žele da izazovu sudbinu okupljaju se svakog 13. na obližnjem mostu kod stanice, nadajući se da će čuti zvuk starog voza. Neki tvrde da su ga videli. Drugi… više nikada nisu pisali statuse.

Da li se radi o iluziji, kolektivnoj halucinaciji ili nečemu više? Stanovnici Niša ćute — kao da svi znaju, ali niko ne priča.

Napomena:
Ove priče predstavljaju deo urbanog folklora Niša i prenošene su s kolena na koleno. Iako nisu istorijski potvrđene, one i dalje žive u kolektivnom sećanju građana, kao deo duha grada. Sve navedeno treba posmatrati kao legende, a ne kao istorijske činjenice.