Zašto se prašina stvara čak i u sobama u koje niko ne ulazi?

Iako deluje kao mala misterija iz svakodnevnog života – kako to da se prašina gomila čak i u sobama koje su zatvorene, zaključane i u koje niko ne ulazi? Ako ste ikada otvorili takvu prostoriju posle nekoliko nedelja ili meseci, verovatno ste primetili sloj finih sivkastih čestica po nameštaju, prozorima i podovima. Odgovor je zapravo vrlo logičan – i pomalo iznenađujući.

Prašina nastaje i bez ljudske prisutnosti

Prašina se ne stvara samo od opadanja kože ili kose, kako mnogi misle. Veliki deo potiče iz samog okruženja i predmeta u prostoriji:

Materijali se troše – nameštaj, tepisi, tkanine, knjige, tapete… Sve što vremenom stari i propada, otpušta mikroskopske čestice koje postaju deo prašine. Spoljne čestice ulaze – kroz najmanje pukotine, ventilaciju, prozore i vrata, u zatvoreni prostor ulaze polen, čađ, izduvni gasovi, pa i sitna zemlja.

Gravitacija ne miruje – prašina uvek „seda“, bez obzira na to da li neko hoda po sobi. Lebdeće čestice polako padaju i sležu se na površine.

Statički elektricitet privlači – plastične površine, televizori i računari „hvataju“ prašinu kao magneti, čak i kada su isključeni.

Biološki ostaci i mikroorganizmi – čak i bez ljudi, u sobi može biti tragova insekata, grinja, buđi i drugih mikrobioloških „stanara“.

Mala čestica, veliki efekat

Prašina je zapravo mešavina svega što nas okružuje, često nevidljiva dok se ne nakupi. Iako ne izgleda opasno, u većim količinama može negativno uticati na zdravlje, naročito kod osoba sa alergijama ili respiratornim tegobama.

Zato se preporučuje povremeno provetravanje i brisanje prašine, čak i u „zapečaćenim“ sobama.

Zanimljivost za kraj: Prašina iz vašeg doma može sadržati i tragove metala, ostatke bakterija iz spoljnog sveta, pa čak i DNK biljaka – prava mala istorija mesta u kojem živite!