Godišnjica smrti predsednika zemlje koje više nema

Na današnji dan pre 44 godine u Ljubljani je preminuo doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito.

Josip Broz Tito preminuo je 4. maja 1980. godine, u 15.05 časova, u Kliničkom centru u Ljubljani, nekoliko dana pre  88. rođendana.

Tito je u januaru primljen u bolnicu zbog problema sa cirkulacijom, a pre smrti mu je amputirana noga, na šta nije hteo da pristane dok god je bio svestan. Već od sredine februara bio je u veštačkoj komi.

Kovčeg sa Titovim posmrtnim ostacima stigao je sutradan Plavim vozom iz Ljubljane, preko Zagreba, u Beograd.

Tri dana kasnije, na sahranu je došlo 700.000 ljudi. Prisutno je bilo 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta. Bio je to najposećeniji pogreb državnika 20. veka.

Poslednju poštu osnivaču Pokreta nesvrstanih dali su 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. Iz Hladnim ratom podeljenog sveta, u Beograd su doputovali državnici oba tabora.

Na sahrani su bili i Margaret Tačer, potpredsednik SAD Volter Mondejl, Indira Gandi, Hosni Mubarak, Sadam Husein, Leonid Brežnjev, Nikolaj Čaušesku, švedski kralj Karl XVI Gustav…

Tito je sahranjen u Kući cveća na Dedinju, gde od 2013. godine pored njega počiva i supruga Jovanka. Njegov grob je, uz obližnji Muzej Jugoslavije, još uvek odredište brojnih turista, posetilaca i poštovalaca iz bivših jugoslovenskih republika i celog sveta.

Jednaest godina nakon Titove smrti počeo je i  krvavi raspad SFRJ, zemlje koju je u njegovo vreme krasilo bratsvo i jedinstvo naroda i narodnosti.