Narodni heroj Stanko Paunović rođen je 16. oktobra 1907. godine u Brestovcu kod Negotina od oca Milana i majke Mitke, kao četvrto od sedmoro dece u siromašnoj zemljoradničkoj porodici. Otac Milan, kao vojnik 13. puka „Hajduk Veljko“ zarobljen je u Prvom svetskom ratu u borbi sa Bugarima i nikada se nije vratio iz zarobljeništva. Odrastao u Domu za ratnu siročad, Paunović je vrlo mlad prihvatio ideje socijalizma i komunizma. Partizansko ime bilo mu je Veljko.
Radio je Stanko Paunović zajedno s bratom, obrađivali su tuđu zemlju da bi preživeli, a onda je odlučio da ode u Beograd gde je pokušao da se školuje i radi. Njegova životna priča slična je pričama drugih narodnih heroja u Parku – radnički pokret utiče na njega, pojava komunističkih i socijalističkih ideja dovode ga do Komunističke partije Jugoslavije.
„A partija ga, po zadatku, šalje u Niš, negde pred Drugi svetski rat, da organizuje Radnički pokret. U Nišu se zapošljava u fabrici, radi, ali ono što je, možda, interesantnije voleo je fudbal. Igrao je za fudbalski klub Proletar, a kažu da je bio član i Radničkog iz Niša i igrao u klubu kada je osnovan. Uporedo sa tim, vredno je radio na organizaciji Radničkog pokreta i Komunističke partije u Nišu“, ističe istoričar Vladimir Jovanović.
U Nišu je razotkriven, pa negde krajem dvadesetih godina odlazi u Beograd gde radi na organizaciji Komunističke partije Jugoslavije, a zbog svojih socijalističkih ideja uhapšen je 1929. godine i poslat u zatvor u Sremsku Mitrovicu.
Tamo se upoznaje sa Mošom Pijade, Rodoljubom Čolakovićem i ostalim revolucionarima i samo još više učvršćuje svoje revolucionarne ideje.
Foto: Istirijski arhiv
„Postoji priča da je, kada je osuđen na 12 godina robije, na samom izricanju presude viknuo „Živeo komunizam“. Sud je istog trenutka poništio odluku i zatvor produžio za još dve godine. I tada je reagovao rečima – „Ako, produžite mi još, sudite vi meni, ali doći će vreme kada će Komunistička partija da sudi vama“. Tako sudija ponovo poništava presudu i na istom procesu robiju produžava za još dve godine – ukupno 16,“ reči su istoričara Jovanovića.
Početak Drugog svetskog rata i 1941. godinu dočekuje u zatvoru, jedan je i od organizatora bekstva iz Sremske Mitrovice. Potom odlazi u partizanski odred, organizuje se Fruškogorski partizanski odred.
I u tim partizanskim zadacima gubi život. Stanko Paunović je poginuo 31. avgusta 1942. na mestu zvanom Stručica, nadomak Rakovca za vreme neprijateljske ofanzive na Frušku goru. Sahranjen je na mestu pogibije, a kasnije su njegovi posmrtni ostaci preneti i sahranjeni u zajedničku grobnicu na Spomen groblju u Sremskoj Mitrovici, koje je podignuto 1960. prema projektu beogradskog arhitekte Bogdana Bogdanovića. U trenutku pogibije imao je 35 godina.
Proglašen je za narodnog heroja, njegova grobnica nalazi se u Sremu, a spomenici širom Srema. Stanko Paunović je ime koje nosi dosta toponima u čitavoj Jugoslaviji.
„Mi smo, ovde u Nišu, imali jednu od glavnih ulica, to je danas Ulica Milojka Lešjanina. Za narodnog heroja proglašen je 1957. godine, a bista koja se nalazi u Parku heroja, ranije se nalazila na Trgu Mije Stanimirovića“, ističe niški istoričar.
Foto: Nimedia
Bista je rad vajara Dušana Nikolića.
U sledećoj epizodi serijala „Medijanin park heroja“ saznaćete biografske detalje narodnog heroja Sretena Mladenovića Mike.
Serijal MEDIJANIN PARK HEROJA finansijski pogla GRADSKA OPŠTINA MEDIJANA.
