Izložba „Sekvence refleksije“ u Nišu – skulpture Slobodana Milošeskog u Niškom kulturnom centru
Niški kulturni centar poziva sve ljubitelje umetnosti na otvaranje izložbe skulptura autora Slobodana Milošeskog, pod nazivom „Sekvence refleksije“, u petak, 17. oktobra, u 19 sati.
Slobodan Milošeski rođen je 1977. godine u Ohridu, u Republici Severnoj Makedoniji. Diplomirao je 2001. godine na Fakultetu za fizičku kulturu u Skoplju, a 2009. i na Fakultetu likovnih umetnosti, na odseku za vajarstvo. Magistarske studije završio je 2011, a doktorirao 2018. godine na Nacionalnoj umetničkoj akademiji u Sofiji, na katedri za skulpturu. Danas radi kao profesor i dekan Likovne akademije Univerziteta „Goce Delčev“ u Štipu, a član je Udruženja likovnih umetnika Makedonije od 2009. godine.
Izložba „Sekvence refleksije“
„Sekvence refleksije“ predstavlja izuzetnu izložbu skulptorskih dela koja poziva posmatrače da istraže odnos između forme, svetlosti i lične percepcije. Vizuelno iskustvo, prožeto preciznom izradom i promišljenim konceptom, uvodi publiku u višeslojni doživljaj – od optičkih i estetskih efekata do promišljanja o vremenu, sećanju i složenosti ljudskog uma.
Autor Slobodan Milošeski stvara skulpture snažne vizuelne privlačnosti – glačane površine i fluidnih linija. Ovi vizuelni efekti proizlaze iz njegovog istraživanja simboličkih formi i njihovih značenja, karakterističnog za pozni period njegovog stvaralaštva. Time Milošeski širi apstraktne ideje u prostor samospoznaje, oslobađajući ih mimetičkih prikaza stvarnosti.
Apstraktna priroda njegovih dela omogućava svakom posmatraču ličnu interpretaciju – u njima može prepoznati sopstvena sećanja, emocije i refleksije. Ogledalni fragmenti, kao simbol samorefleksije i unutrašnjeg preispitivanja, zauzimaju posebno mesto u njegovom izrazu.
Kako ističe istoričar umetnosti prof. dr Džemil Bektović, „Sekvence refleksije“ su tehnički izuzetna i konceptualno bogata izložba koja angažuje publiku i na intelektualnom i na emotivnom nivou. Ona podstiče introspekciju, otvara pitanja o identitetu i potvrđuje Milošeskijevu sposobnost da složene ideje pretoči u vizuelna dela koja inspirišu duboku kontemplaciju.
