Konrad Žilnik-mučki ubijen kod Bele Palanke u dvadesetpetoj godini (VIDEO)

Konrad Slobodan Žilnik je zajedno sa roditeljima došao u Niš iz Slovenije trbuhom za kruhom. Roditelji su mu bili krojački radnici, a i on se kao mlad zaposlio u jednoj od radionica. Bio je oženjen Milicom Mašom Šuvaković i iz toga braka rođen je legendarni jugoslovenski reditelj crnog talasa Želimir Žilnik, koji živi i radi u Novom Sadu.

Nakon oslobođenja od Turaka, u Nišu su se otvarale radionice poput železničkih i krojačkih. Uporedo sa razvojem industrije u ove krajeve dolaze  ljudi iz cele Evrope, pa i bivše Jugoslavije. Roditelji narodnog heroja Konrada Slobodana Žilnika došli su iz Slovenije kada je on bio mali. Trbuhom za kruhom zaposlili su se u krojačkoj radionici.

„Konrad ili Slobodan, kako su mu ovde dali ime,  kada je došao, upoznao se sa radničkim pokretom i vrlo mlad mu se priključio. Učestvovao je u osnivanju Komunističke partije u samom Nišu. I sam je radio u krojačkoj radionici i tamo upoznao Milicu Šuvaković, odnosno upoznali su se u partizanima sa početkom Drugog svetskog rata i rodila se ljubav“, kaže istoričar Vladimir Jovanović.

S početkom rata Konrad je dobio zadatak da organizuje partizanske odrede u okolini Niša i pirotskom kraju, a Milica je ostala u Nišu. Pretpostavlja se da, budući da je bio sa partizanima, Konrad nije ni znao da je Milica završila u logoru na Crvenom krstu, a bila je trudna.

 „I negde u to vreme krenula su streljanja posle proboja logoraša 1942. godine, Milica se porodila, što joj je  malo produžilo život, možda par meseci, ali  Nemci nisu hteli da je poštede. Streljana je na Bubnju zajedno sa ostalim rodoljubima, ali je njihovo dete spašeno, Velizar Pijade, koji je tada bio i doktor i prevodilac unutar logora, uspeo je da uzme dete i da ga preda Milicinoj porodici“, objašnjava Jovanović.

To dete je Želimir, ime je dobio po rođenju i ne slučajno. Konrad je u jednoj od akcija pred kraj rata, u martu 1944. godine poginuo u okolini Bele Palanke, ranjen, mučen, ostavljen da iskrvari do smrti. Tada je imao 25 godina.

Nakon Drugog svetskog rata, zajedno sa ostalim mladim revolucionarima, proglašen je za narodnog heroja, a njegove kosti su takođe u grobnici na Sinđelićevom  trgu naknadno donešene (1951. godine).

U Parku heroja se od samom početka nalazi njegov spomenik  a bistu je uradio vajara Dušan Nikolić, 1954. godine.

Iako u Nišu nema toponima sa njegovim imenom, ostao je sin da slavu Žilnika prenosi širom Evrope. Želimir Žilnik postao je jedan od najslavnijih reditelja crnog talasa u socijalističkoj Jugoslaviji.

Legenadrani reditelj takozvanog jugoslovenskog crnog talasa, Želimir Žilnik, danas živi i radi u Novom Sadu. Majku i oca nije upoznao, baku i deku Žilnik (Viktora i Anu) takođe su ubili Nemci. Usvojila ga je tetka Šuvaković Petrović. Prve godine života proveo je u Zemunu, a kasnije se sa tetkom seli u Novi Sad. Ima ćerku Mašu i unuke Anu i Viktora. Želimir je pionir dokudrame i autor angažovanih filmova koji se bave političkim, socijalnim i ekonomskim pitanjima. Najpoznatiji Žilnikovi filmovi su Rani radovi (1969), Crni film(1971), Lijepa žena, mala vrata (1976), Ustanak u jasku (1973), Most (1977), Devojka iz Njujorka (1988), Tito po drugi put među Srbima (1994), Kenedi se vraća kući (2003), Destinacija Srbistan (2015), Najlepša zemlja na svetu (2018), Mećava (2020).

U sledećoj epizodi serijala „Medijanin prak heroja“ saznaćete bitne detalje o životu narodnog heroja Filipa Fiće Kljajića.

Serijal „MEDIJANIN PARK HEROJA“ finansijski pomogla GRADSKA OPŠTINA MEDIJANA.