Niška urbana legenda: Tajna ukletog sokačeta pored Kazandžijskog sokačeta
Kazandžijsko sokače je danas poznato po kafićima, boemskom duhu i mirisu kafe koji se širi kaldrmom, ali nekada davno, sokače je imalo sasvim drugačiju atmosferu – puno kovačkih udaraca, dima, znoja i tajni koje su ostajale između čekića i plamena.
Legenda o ukletom sokačetu kod Kazandžijskog sokačeta
U starom delu Niša, nedaleko od Kazandžijskog sokačeta, nalazi se jedno usko, zavučeno sokače koje danas mnogi ni ne primećuju. Nema naziv na tabli, samo dve niske zgrade i stari kameni pločnici. Međutim, stariji Nišlije ga zovu „Sokače senki“.
Prema legendi, u tom sokačetu je krajem 19. veka živela žena po imenu Stana, koja je bila poznata po svojoj lepoti, ali i po tome što nikada nije govorila. Verovalo se da je imala tri muža — i da su svi umrli u roku od godinu dana. Ljudi su počeli da šapuću da je veštica, da koristi krv svojih muževa kako bi ostala mlada.
Jedne noći, meštani su je pratili i videli da ulazi u napušteni podrum sa crnim svećama u rukama. Sutradan je sokače bilo ispunjeno crnim pticama i jezivim smradom. Stanina kuća je bila prazna. Nestala je bez traga.
Od tada, kaže legenda, kad padne mrak, senka žene u staroj nošnji može da se vidi kako stoji kraj zida i gleda prolaznike bez lica. Ako je pozdraviš — nestane. Ako je ignorišeš — tvoju senku neko veče više niko neće videti.
Zbog toga, iako turistički vodiči vode ljude kroz Kazandžijsko sokače, retko ko ih povede baš u to tiho, skriveno sokače pored… Nišlije znaju zašto.
Napomena:
Ove priče predstavljaju deo urbanog folklora Niša i prenošene su s kolena na koleno. Iako nisu istorijski potvrđene, one i dalje žive u kolektivnom sećanju građana, kao deo duha grada. Sve navedeno treba posmatrati kao legende, a ne kao istorijske činjenice.
