Od utrine i gospodskog parka, do parka otpora fašizmu (VIDEO)

Park heroja u gradskoj Opštini Medijana ima dugu i interesantnu istoriju. Njegov procvat počinje odmah nakon oslobađanja od Turaka, u istoriju vezanu za Drugi svetski rat, ušao je kao prvi organizovani otpor nacistima 1941. godine u okupiranom Nišu.

O PARKU NAKON OSLOBOĐENJA OD TURAKA

„Nakon oslobođenja od Turaka u ovom parku se razvija život, gospodski život Niša. Na mestu gde je sada hotel „Park“, bio je Hafiz Pašin konak. Na mestu Gradske kuće Bećir Begov konak. Posle oslobođenja to je bio dvor kralja Milana. On je volao da boravi u Nišu, kao drugoj prestonici, održavao je sednice Narodne skupštine, tu je bila njegova straža, a dolazio je i  diplomatski kor“, počinje priču o Parku heroja istoričar Vladimir Jovanović.

Dodaje da su se sastanci održavali upravo na potezu Ulice Sedmog jula, po kojoj se park nekada zvao. U tursko vreme, park je bio utrina, u 16. veku karavan Saraj, a tu je negde bio i kraj grada.

„U 18. veku ta utrina je poznata kao Atpazar, konjske pijaca. Tu su se održavali vašari, a blizina Nišave koristila se da se voda preko tkz. vada izvlači do današnjeg Mosta mladosti, gde je bila vodenica koja je mlela žito“, ističe Jovanović.

Potez  Atpazara je još kralj Milan video kao potencijalni rezidencijalni deo Niša, naredio je da se pošumi i organizuje kao park. Današnja Ulica  Sedmog julaje zvala se Kraljeva, Strahinjića Bana bila je Krunska,  Orlovića Pavla  –  Gospodska, dok su Jeronimova, Milentijeva i Svetosavska ulica zadržale imena do današnjih  dana.

Po Jovanovićem rečima, to govori da su u ovom kraju kuće gradila gospoda, bilo je konzularnih predstavništava, škola, gimnazija, Oficirski dom kao prva kafana Ilije Raponje, koju nije slučajno otvorio baš na tom mestu.

 „Napravio je jer je znao da će ovde imati dobar posao, jer su ovde živeli i dolazili ljudi koji imaju novac. Tako se vremenom razvija park  koji, nakon nestanka Bećir Begovog i Hafiz Pašinog konaka (izgoreli u velikom požaru 1917. godine),  i nakon Prvog svetskog rata nastavlja da živi. Živko Stojilković ovde rešava da napravi hotel „Park“. To je bio najmoderniji hotel u to vreme, ne samo u Nišu, već možda i u celoj Srbiji. Imao je parno grejenje i lift“, dodaje istoričar.

DRUGI SVETSKI RAT I  BOMBE NA HOTEL „PARK“ 

Blizina banaka i uglednih porodica je Živku davala za pravo da će hotel biti dobar posao. No, počinje Drugi svetski rat i u njegov hotel se useljava nemački generalštab, odnosno nova, okupatorska Uprava Niša. Nemci su preko dana radili, ali su uveče voleli da se zabavljaju u velikoj bašti hotela.

Većina mladih ljudi, narodnih heroja, koje ćemo spomenuti u serijalu Medijanin park heroja radila je na organizovanju Komunističke partije, revolucije i organizovane borbe protiv Nemaca. Tako je jedan od njih, Aleksandar Vojinović, zajedno sa Mijom Stanimirovićem, Sretenom Mladenovićem i Konradom Žilnikom, organizovao napad na nemačke oficire koji su provodili vreme u bašti hotela Park.

„Negde početkom avgusta 1941. godine, Aleksandar Vojinović dolazi u Niš, donosi sa sobom oružje, bombe, pištolj i jedne lepe avgustovske večeri baca jednu bombu, ubija nekoliko oficira. U bekstvu, baca i drugu bombu, beži ka reci, skače i Nišava ga spašava, odvodi van Niša u ilegalu. On je posle otišao u Toplički partizanski odred, gde je zarobljen i poslat u logor u Austriju. S kraja rata beži iz logora, prelazi u slovenačke partizanske odrede na Pohorju, tamo dočekuje kraj rata kao major, završava visoke vojne škole u Rusiji i Americi, postaje  profesor taktike u Sarajevu na Vojnoj školi, a od 1973. do 1979.  bio je i ambasador Jugoslavije u Egiptu. Tako se odvijala jedna zavidna karijera čoveka koji je preminuo 2002. godine. On je takođe nosilac partizanske spomenice za života. Zbog bombi na hotel „Park“  proglašen je narodnim herojem. Na sreću Vojinović je preživao, mnogi njegovi drugovi nisu“, nastavlja priču Vladimir Jovanović.

Iz nemačkih arhiva znamo da je Vojinović usmrtio tri oficira i jednu Nemicu, ona je verovatno radila u sekretarijatu u službi generalštaba, nekoliko Nemaca je ranjeno, ali je taj napad probudio nadu da će se organizovati otpor nemačkim okupatorima.

„Nažalost, probudio je i odluku nemačkog komadanta da donese jedno strašno naređenje, za jednog ubijenog nemačkog vojnika, sto streljanih Srba, za jednog ranjenog 50“, objašnjava istoričar.

ISKRA SLOBODE

I upravo tom trenutku, početku otpora  i bačenim bombama na hotel „Park“, posvećen je  somenik  „Iskra Slobode“ koji  zauzima centralno mesto u Medijaninom parku heroja.

„Autor je Vojin Stojić, umetnik rodom iz Vranja, koji je radio u Beogradu  dosta spomenika, čak ima jedan interesantan spomenik Iskra Slobode na Kosmaju, možda je poznatiji  jer je vezan za Kosmajski partizanski odred. Zajedno sa reljefom koji je danas na ogradi, nekada je bio na hotelu, koji govori o herojskom podvigu Aleksandra Vojinovića i njegovih drugova, Mije Stanimirovića, Sretena Mledenovića, Konrada Žilnika, koji su zajedno organizovali napad na nemačke oficire. Zašto ovo kažem? Taj duh slobode, borbe za pravedno društvo, protiv fašizma, protiv nacizma, protiv svih ideja koje ne misle dobro čovečanstvu, je nešto što gaje i današnji građani Niša, građani opštine Medijana na kojoj se Park nalazi. I nije čudo da ovo što smo nedavno doživeli, da se pojavio kukasti krst na Niškoj tvrđavi nije moglo da prođe tek tako ljudima koji su ga stavili. Odmah je skinut, odmah su građani Niša reagovali i to je samo znak da sve što su ovi mladi ljudi uradili za svog života, a živeli su vrlo kratko, između 20 i 30 godina, da taj duh slobode, revolucionarnih ideja koji su oni prenosili, i danas živi. Danas sa ovim mladim ljudima koji prenose ideje nekog novog vremena, nama daju zadatak da čuvamo taj pomen i da ne dozvolimo da se tako nešto ikada više dešava u našoj zemlji i u našem gradu“, zaklučuje Jovanović.

U sledećoj epizodi „Medijaninog parka heroja“ biće reči o rođenom Nišliji, Miji Stanimiroviću.

Projekat „MEDIJANIN PARK HEROJA“ finansijski pomogla GRADSKA OPŠTINA MEDIJANA