Zašto za Uskrs farbamo jaja i zašto baš crvenom bojom

U spomen na nevino prolivenu krv i Vaskrsenje Hristovo, boje se vaskršnja jaja, a crvena boja simbol  je radosti i Vaskrsenja. Jaja su simbol novog rađanja i pobede nad srmću.

Tradicija farbanja jaja potiče odavnina, prvi put se pominje u 12.  veku, u Srbiji u 16. veku.

Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja – zbog čega se jaja za Uskrs najčešće farbaju u ovu boju.

Prvo jaje  čuva se do narednog Uskrsa i predstavlja zaštitnika porodice.

Prema legendi Marija Magdalena je posle Hristovog uskrsnuća krenula da širi vest o tome i došla je do Rima. Tamo je uspela da dođe do rimskog cara Tiberija i stala je pred njega sa običnim belim jajetom u rukuma, uzvikujući: – Hrist je vaskrsao.

Tiberijus se nasmejao i rekao da je mogućnost da je Hrist vaskrsao ista, kao i da jaje u Marijinoj ruci postane crveno. Naravno, jaje je istog trenutka postalo crveno.

Po drugoj priči, Marija, majka Hristova i Marija Magdalena su stavile korpu sa jajima ispod krsta, na kome je Hrist bio razapet i njegova krv je obojila jaja u crveno. Ta jaja je Marija Magdalena odnela Tiberijusu kao simbol vaskrsnuća.

Jaje se matra simbolom novog života, baš kako je i Isus vaskrsao i omogućio novi život ljudima.

Poslednja (strasna) nedelja pre Uskrsa posvećena je pripremama za najveći hrišćanski praznik. Završava se uskršnji post, sprema se hrana i farbaju  uskršnja jaja.

Uobičajeno je da se jaja farbaju na Veliki petak, međutim, u nekim krajevima naše zemlje smatra se da jaja treba da se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliku subotu, jer na Veliki petak ne treba ništa raditi u kući, već dan provesti u molitvi.

Etnolozi ipak kažu da ne možete mnogo da pogrešite, jer se jaja prema našim običajima, mogu farbati od Velikog četvrtka do Velike subote. Dakle, ako to do sada niste uradili, sutra je poslednji dan.