Dan primirja – tiha svetlost nad ogromnim uzdahom čovečanstva

Danom primirja obeležava se 11. novembar 1918. godine kada je potpisano primirje između zemalja Atlante i Nemačke, čime je faktički završen Prvi svetski rat. Srbija Dan primirja obeležava neradnim danom, počev od 2012. godine.

Sat je bio jedanaesti, dan jedanaesti, mesec jedanaesti. Prvi svetski rat, koji je počeo 1914. godine okončan je kao da je neko spustio olovnu zavesu usred scene, četiri godine kasnije.

Srbija je u Prvom svetskom ratu podnela ogromne žrtve i imala jednu od najviših stopa stradanja u Evropi. Zbog toga 11. novembar nosi snažno kolektivno sećanje.

Prema nekim procenama u Kraljevini Srbiji je tokom te četiri ratne godine stradalo između 1, 1 i 1,3 miliona ljudi. Oko 300 do 350 hiljada vojnika, a oko 750 do 900 hiljada civila, usled gladi, bolesti, odmazdi i epidemija.

To znači da je Srbija izgubila oko trećinu stanovništva, a više od 60 odsto muške populacije starosti između 15 i 49 godina. Kao da je iz srpske nacije istrgnut čitav jedan naraštaj.

Dan Primirja u Prvom svetskom ratu zvanični je državni praznik i neradni dan, a praznuje se od 2012. godine.

Zvanični simbol je cvet natalija ramonda, biljka koja oživljava kada se zalije, pa je tako postala metafora za oporavak Srbije nakon završetka rata. Uz nju se često nosi i motiv Albanske spomenice, podsećajući na povlačenje srpske vojske i golgotu preko Albanije.

Napaćeni srpski vojnici povlačili su se preko albanskih vrleti do luka Valone i Drača gde su ih čekale savezničke lađe. Tako je nastala čuvena pesma „Kreće se lađa francuska“. Ništa manje poznata „Tamo daleko“ svedoči o izgnanstvu sprske vojske na grčko ostrvo Krf, gde su se preživeli vojnici oporavljali, da bi  15. septembra 1918. godine kao lavina probili Solunski front i vratili se u Srbiju. Tog dana front se otvorio kao rascep na staroj karti Evrope, a sprska vojska krenula je u pohod koji je za nepuna dva meseca doveo do oslobođenja Beograda. Probijanjem Solunskog fronta faktički je odlučen pobednik u Prvom svetskom ratu, a Srbi ušli u istoriju kao heroji.

Osim na Krfu, sprski oficiri oporavljali su se i tunižanskom gradu Bizerti. Tamo su ih saveznici Francuzi učili ratnoj doktrini i rukovanjem novim oružjem. I danas u Bizerti, na tlu Afrike, postoji sprsko groblje na kome ćiriličnim pismom piše „Slava sprskim vojnicima“.

Nažalost, malo je turista iz Srbije koji idu na letovanje u Tunis, a koji posete ovo jedinstvneno istorijsko obeležje. Bizerta se nalazi na svega 60 kilometara od glavnog grada Tunisa i najsevernija je tačka na afričkom kontinetu.